Vinasa od kvasca
VINASA OD KVASCA
Vinasa od kvasca je organsko tečno đubrivo biljnog porekla, čija se proizvodnja vezuje za proizvodnju kvasca namenjenu za prehrambenu industriju. Hranljiva podloga za umnožavanje ćelija kvasca je melasa šećerne repe. Nakon separacije proizvoda – biomase kvasca, nusproizvod tzv. komina od kvasca, je tečnost sa visokim sadržajem organske materije. Uparavanjem komine od kvasca se dobija vinasa od kvasca, koja je zahvaljujući sadržaju hranljivih materija i biostimulatora naročito pogodna za ratarske, povrtarske i voćne kulture, za potrebe ishrane biljaka a blagotvorno deluje i na zemljište.
Zemljišni mikroorganizmi su sposobni da razlože sve sastavne delove vinase i nema mogućnosti da se akumulira u zemljištu ni posle dugogodišnje upotrebe. U evropskim zemljama je odobrena za upotrebu u biološkim sistemima biljne proizvodnje.
Biostimulatori:
Betain
Skoro sve kulturne biljke su sposobne da sintetišu betain. Cvekla i šećerna repa sintetišu najveće količine betaina, dok neki usevi kao što je krompir sintetišu veoma male količine betaina.
U biljnim tkivima količina betaina se povećava u stresnim uslovima. Biljke mogu i da usvajaju betain preko korenovog sistema ili preko lista.
Betain je organski osmolit koji ima sposobnost da zaštiti biljne ćelije u uslovima visokih koncentarcija soli, u uslovima suše ili ekstremnih temperatura putem regulacije vodnog režima biljaka
Sintetiše se u hloroplastima
Aminokiseline
Aminokiseline vinase su biljnog porekla. Time obezbeđuju lako pristupačne oblike za biljke i zemljišne mikroorganizme.
Transformacija azota u biljkama: NO3- → NO2- → NH4 → glutamin
U biljnom tkivu NO3- se prvo transformiše u amonijak a zatim u aminokiseline – gradivne jedinice proteina. Procest transformacije azota je energetski izuzetno zahtevan proces. Uloga biostimulatora u ishrani biljaka je da omogući bijkama da upotrebu ovih aminokiselina. U vinasi od kvasca u većim količinama je prisutan glutamin, jedna od gradivnih jedinica proteina biljaka. Od količine glutamina u biljnom tkivu zavisi nivo asimilacije azota. Zahvaljujući svojim fizičkim dimenzijama biljke mogu da usvajaju aminokiseline korenom ili preko lista a u biljnom tkivu se lako translociraju na mesta sinteze proteina.
Makro i mikroelementi
Kalijum – esencijalni makroelement za biljke, treći po redu sledi azot i fosfor, biljke imaju velike potrebe za ovim elementima. Vinasa sadrži velike količine za biljke pristupačnih oblika kalijuma, čijom upotrebom je moguće umanjiti upotrebu mineralnih đubriva.
Kalijum u biljkama:
- Utiče na rad stominog aparata, usvajanje CO2
- Kao aktivator enzima neophodan je u procesu sinteze proteina
- Osmo-regulator utiče na regulaciju vodnog režima ćelija
- Dovoljne količine kalijuma povećavaju tolerantnost biljaka prema suši
Nedostatak kalijuma:
- Hloroza
- Produženi preriod nicanja/razvoja
- Tolerantnost na sušu i reakcija biljaka na veća temperaturna kolebanja je smanjena – usporena
- Raniji gubitak lisne mase